opstipacija

Želudačna kila – simptomi i lečenje

Želudačna kila je anatomski poremećaj koji se može sanirati jedino hirurškim zahvatom. Želudačna kila je prilično čest poremećaj i podrazumeva probijanje tkiva iz normalnog položaja.

Simptomi želudačne kile

Prva sumnja na ovaj poremećaj treba da bude pojava gorušice i vraćanja hrane iz želuca u jednjak, osećaj pritiska pod grudnom kosti nakon obroka. Često može da se javi lupanje srca i aritmija, bol u gornjem delu trbuha koji se širi ka leđima, ramenima i vratu, otežano disanje ili čak i gušenje. Često ovi simptomi podsećaju na simptome infarkta. Javlja se i podrigivanje, mučnina i povraćanje.

Naredni stepen su pojava sitosti već posle prvih zalogaja, bol u trbuhu, otežano gutanje čvrste hrane, pa čak i krvarenje iz gornjih delova digestivnog trakta (povraćanje krvi, crna stolica) i anemija.

Kako nastaje želudačna kila?

Želudačna kila (Hijatus hernija) nastaje kad želudac probije u grudni koš kroz otvor na dijafragmi na mestu gde jednjak iz grudnog koša prelazi u trbušnu duplju. Najčešće se javlja povremeno i ometa normalno funkcionisanje jednjaka i želuca, ometa prolazak hrane i sprečavanje vraćanja želudačnog sadržaja.

Najčešće želudačna kila je problem starijih osoba (nakon 50. godine), ali se javlja i kod mlađih osoba pogotovo kod onih koje su gojazne.

Zašto nastaje želudačna kila?

Nije još uvek najjasnije zašto dolazi do slabljenja mišićno-vezivnog tkiva diijafragme i proširenja otvora kroz koji prolazi jednjak. Starenje je prirodan uzrok, ali uzrok je i dugotrajan povišen pritisak unutar trbušne duplje usled gojaznosti (pogotovo u predelu stomaka), napornog fizičkog rada, može biti posledica i udarca, nekog naprezanja poput kašlja, povraćanja, tvrde stolice ili trudnoće i porođaja.

Dijagnostifikovanje želudačne kile

Prvi korak je klinički pregled, koji ne može da uspostavi dijagnozu želudačne kile, ali otkloni sumnje u druge bolesti sa sličnim simptomima. Gastroenterolog prilikom razgovora sa pacijentom može dosta zaključiti saznajući o vremenu pojave prvih simptoma i načinu na koji su se razvijali, vremena javljanja u poređenju sa obrocima i promenom položaja tela.

Kako bi se utvrdilo stanje potrebno je izvršiti rendgenski snimak jednjaka i želuca, pluća i grudnog koša endoskopski pregled digestivnog trakta i manometrijom i pHmetrijom proveriti funkcije jednjaka.

Sama bolest se klasifikuje u dve vrste, tj 4 osnovna tipa.

Prvi tip je privremena želudačna kila koja se manifestuje povremenim probijanjem želuca u grudni koš kroz otvor na dijafragmi. Ovaj tip je najčešći i javlja se u 95% slučajeva želudačne kile.

Drugi, treći i četvrti tip nastaju kad veći deo želuca ili ponekad i ceo želudac probije kroz otvor na dijafragmi.

Kako se leči želudačna kila?

Lečenje želudačne kile zavisi od simptoma, starosti pacijenta i drugih oboljenja koje ima, kao i načina na koji pacijent podnosi terapiju. Terapija ima cilj da smanji lučenje kiseline u želucu, tj da poboljša funkciju jednjaka i želuca.

Lekovi koji danas postoje su veoma efikasni i mogu dovesti do brzog oporavka. Hirurška intervencija se primenjuje samo u težim slučajevima, ukoliko su uzrokovale krvarenja jer mogu dovesti do teških anemija.

Želudačna kila ishrana

Ukoliko je uzrok želudačne kile gojaznost, prvo što bi trebalo uraditi je svakako sprovesti dijetu u cilju smanjenja telesne težine što automatski kod velikog broja pacijenata dovodi do znatnog poboljšanja zdravstvenog stanja. Najvažnije je uzimati manje, ali češće obroke i izbegavati obroke u kasnim večernjim satima pred odlazak na spavanje (4 sata pre spavanja poslednji obrok). Posle obroka preporučuje se šetnja. Takođe preporučuje se podizanje uzglavlja prilikom spavanja.

Takođe, treba voditi računa da se ne nosi tesna odeća i da se gornji deo tela ne savija prema napred. Preporuka je da se nosi i abdominalni pojas za kilu, da se rade vežbe koje će ojačati stomačne mišiće i dijafragmu, a posebno se preporučuju plivanje i šetnja.

Idealno je da imate 5 ili više obroka dnevno, na po najviše 3 sata. Masnu, kiselu i slanu hranu treba izbegavati, kao i previše tople i previše hladne obroke kako ne bi iritirali želudac.

Pokušajte da izbacite iz svog jelovnika sve vrste testa, mleko, pavlaku, masna, dimljena i žilava mesa i prerađevine, pohovanu i prženu hranu, kečap, kupus, pasulj, boraniju, luk, masline, konzervisano povrće, orasi, lešnici, šljive, limun, pomorandže, čokolada, ljuti začini, paprika, kafa, gazirana pića, alkohol…

Ono što bi smeli i trebali da jedete i pijete je pirinač, kukuruz, kuvana pšenica, jogurt, kiselo mleko, mladi sir, pileće meso, riba, krompir, spanać, šargarepa, celer, tikvice, cvekla, bundeva, blitva, kruška, mandarine, smokve, grožđe, trešnje, med, peršun, kim, sveže ceđeni sokovi od ovog voća, zeleni čaj, supe, voda (negazirana)

Komplikacije

Želudačna kila ne dovodi često do komplikacija koje su opasne.

Može dovesti do uklještenja želuca tj uvrtanja želuca u okviru kile što dovodi do jakog bola i poremećaja cirkulacije.

Može dovesti i do čira na želucu usled delovanja kiseline u gornjim delovima želuca, može doći do krvarenja i teške anemije.

Želudačna kila se operiše klasičnom metodom i laparoskopskom metodom (jednostavnija i lakša) sa ciljem da se jednjak i želudac ponovo postave na svoje osnovne pozicije, a zatim se otvor na dirjafragmi zatvara šavovima ili mrežicom. Pacijent već posle dva dana napušta bolnicu i može se hraniti sasvim normalno.